UPUTSTVO AUTORIMA RADOVA ZA PETNICKE SVESKE

I AUTOR (ime i prezime, mesto, adresa, godina rodenja, razred, škola)

II NASLOV RADA. Treba da je formulisan precizno i jasno imajuci u vidu ono šta je radeno i šta je uradeno. Izbegavati previše opšte forme. Izbegavati kilometarske fraze. Nije uvek lako dati dobar i precizan naslov.

III APSTRAKT. Kratko i jasno odgovarate na pitanja: šta je radeno, kako je radeno, šta je dobijeno i koji je smisao (znacaj) dobijenih rezultata. Ako treba, dajete kljucni zakljucak. Ne treba brojati reci, ali dvesta reci je previše za apstrakt. Imajte u vidu da apatrakt treba da bude CELINA ZA SEBE, da se može samostalno publikovati. Stoga se tu ne pozivate na tabele, grafikone i reference iz glavnog teksta . Ne koristite skracenice. Pišete ga, naravno, na kraju.

Napomena: Ukoliko je neophodno da se i u apstraktu pozivate na neku referencu – onda je tu dajete KOMPLETNU (autor, godina, naslov casopisa, volumen).

IV GLAVNI DEO TEKSTA

(Predloženi obrazac se uglavnom najcešce koristi, ali ukoliko je sadržaj takav da ne trpi ovaj tip izlaganja, izaberite formu koja više odgovara. Rukovodioci programa mogu da, imajuci u vidu ovaj tekst , urade primerenija uputstva za svoje programe. Bitno je da je rad (tekst) lepo organizovan i jasno struktuisan.)

1. UVOD

Treba da pruži odgovor bar na dva pitanja: (i) zašto je istraživanje vršeno i (ii) šta se želelo postici. Da bi se na ova pitanja odgovorilo uvod treba da SADRŽI sledece:

1. prikaz do sada postignutih rezultata (sa referencama)

2. razlog zašto se proucava izabrani problem (motiv)

3. metod(e) kojim se problem rešava

Osnovno: da objasnite potencijalnom citaocu zašto treba da procita rad, tj. suštinu problema kojim se bavite.

Ne zaboravite: za svaki stav iznet u uvodu morate navesti referencu koja ce ga podržati. Izuzetno, možete se pozvati i na zakljucak koji je dat u vašem radu, tj. na onaj deo rada koji analizira druge rezultate, a suviše je obiman da se u celosti navede u uvodu.

Uvod ne treba da bude dug. Treba da bude jasan. Ne idite od ‘Kulina Bana'. Nije cilj da pokažete sve što znate i šta ste sve procitali, nego da citaoca što je moguce jasnije uvedete u problem kojim se bavite. Ali, uvod treba da bude tako napisan da citalac ne mora da se upoznaje sa drugim clancima i publikacijama da bi razumeo ono što ste radili.

Napomena: ovde ne navodite vaše rezultate, vec samo prethodne

Na kraju uvoda: CILJ. Prethodni deo teksta ovog poglavlja vec treba da pruži citaocu jasnu motivaciju zašto ste se opredelili za izabrani problem. Ovde samo, što je moguce jasnije, eksplicirate šta vam je bio cilj da uradite (razmotrite, dobijete).

1A. OPIS ISTRAŽIVANOG PODRUCJA. Posebno poglavlje kod radova koji se zasnivaju na istraživanju neke geografske oblasti ili podrucja (geološka, biogeografska istraživanja i sl.). Po potrebi prilažete odgovarajuce mape (korektno pripremljene!).

2. MATERIJAL I / ILI METOD(E)

U ovom poglavlju citalac treba da dobije odgovor na sledeca pitanja:

– šta ste koristili (koje materijale, uzorke, hemikalije itd.)

– kako ste radili; koje ste metode koristili u radu.

Ovaj segment rada treba da bude napisano tako da drugi ljudi, ponavljajuci vaš postupak, mogu da ponove vaše istraživanje.

Materijal(i)

Navodite šta je korišceno od materijala za pravljenje uzor(a)ka. Ako se radi o materijalima koji su dostupni na tržištu – navodite ime proizvodaca, a ako je potrebno i cistocu materijala koji su korišceni. Ukoliko su u pitanju populaciona istraživanja, navedete šta cini uzorak i kako je dobijen (odreden).

Metod(e)

Šta se radilo i kako se to uradilo. Ako je korišcen veoma poznat metod, onda se samo pozivate na referencu . Ukoliko ste imali bilo kakve izmene u odnosu na standardni metod – onda to vrlo jasno kažete. Pri tome ne ici previše u detalje. Izuzetak je kad se radi o potpuno novoj (originalnoj) metodi ili postupku.

Navodite statisticke (numericke) metode koje su korišcene za OBRADU rezultata. Pri navodenju metode koja je korišcena treba navesti o kojoj se metodi radi i DATI REFRENCU GDE JE ONA DETALJNO OPISANA. Medutim, izbegavajte formu “to i to je dobijeno postupkom opisanim u...”, jer cete tako citaoca parakticno ostaviti bez informacije.

Napomena: Kada se koriste komercijalne hemikalije i materijali njihova imena se pišu velikim slovom. Kada se navodi uredaj na kojem su vršena merenja – najpre se navodi vrsta uredaja, odnosno tip, zatim ime proizvodaca i ime zemlje iz koje potice. Ako tip uredaja sadrži ime proizvodaca, tada se ime proizvodaca izostavlja.

3. REZULTATI

* Najvažniji deo clanka. Tu se navode rezultati do kojih ste došli i koji ranije nisu objavljivani. Ovaj segment treba da je napisan KRATKO i JASNO. Uglavnom je to deo clanka koji je po dužini teksta najkraci – ali je zato najsadržajniji. (Piše se u prošlom vremenu)

Ako je moguce, izbegavajte glomazne tabele, vec rezultate prikažite graficki . Medutim, ukoliko su numericki podaci veoma bitni – onda tabele koje su obimnije dajete u prilogu rada (ostale tabele dajete u okviru osnovnog teksta). Kod grafickog prikazivanja rezultata jasno oznacavate ose i jedinice. Ucrtavate greške za sve merne tacke. Mape takode snabdeti svim neophodnim elementima.

* Treba (posebno) istaci rezultate koji nisu u skladu sa ocekivanim, ili rezultatima drugih istraživaca.

Napomena: Ukoliko prezentacija rezultata sadrži i elemente diskusije onda ova dva poglavlja objedinjujete u jedno pod nazivom “Rezultati i diskusija”.

4. DISKUSIJA

Deo rada koji je uglavnom najteži za pisanje. Komentarišete rezultate koje ste dobili i uporedujete sa drugim slicnim. Osnovni zadatak diskusije je da se utvrde veze izmedu uocenih pojava i one stave u kontekst poznatih cinjenica i ranije objavljenih rezultata. Pri pisanju diskusije imajte u vidu sledece (Popovic 1999):

– pokušajte da prikažete principe, medusobne veze i uradite generalizaciju rezultata; imajte na umu da DISKUTUJETE rezultate, a ne vršite njihovu rekapitaulaciju

– NAVEDITE svaki izuzetak, odstupanje od ocekivanog, nelogicnosti u rezultatima

– prikažite ako se vaši rezultati (ne)slažu sa vec publikovanim

– NE STIDITE SE; diskutujte i teorijske implikacije vaših rezultata (ali nemojte od komarca praviti magarca)

– postavite vaše zakljucke što je moguce jasnije

Napomena: Ukoliko u nešto niste sigurni, a imate bar dva moguca objašnjenja, uvek izaberite jednostavnije – manje cete pogrešiti.

5. ZAKLJUCAK

Dajete sažetu ocenu šta se postiglo s obzirom na postavljeni cilj. Isticete doprinos vašeg rada u kontekstu ranije objavljenih rezultata. Navodite otvorena pitanja i dileme, kao i smernice za dalji rad.

V ZAHVALNOST . Zahvaljujete se ljudima koji su vam na bilo koji nacin pomogli – idejom, podrškom, materijalima, merenjima, diskusijom o problemu... Zahvaljujete se i onim ljudima cije ste stavove ili mišljenja (rezultate) koristili, a da oni nisu niti ce biti posebno objavljeni – te se stoga ne navode u spisku referenci. Ne zahvaljujete se mami što vas je rodila, niti devojci što vas je ostavila, te vam tako stvorila prostor i vreme za vaše istraživanje.

VI REFERENCE

Literatura treba da je navedena po Harvardskom (Author-Date) sistemu. Fusnote izbegavati kad god je to moguce. Po ovom sistemu, u osnovnom tekstu se u zagradi navodi prezime autora sa godinom štampanja, npr. (Janev 1987). Ukoliko je ime autora navedeno neposredno ispred, ali za drugi izvor, dovoljno je navesti samo godinu štampanja (1990). Spisak referenci daje se na kraju, po abecednom redu prezimena prvog autora, a u slucaju više radova istog autora – hronološki. Sledi nekoliko primera za navodenje referenci:

Knjige:

Lithman C. 1982. The drinkers' guide to walking in New York . London : Proteus
Abalakin V.K. (ed.) 1981. Astronomicheskij kalendar' – postoyannaya chast' . Moskva: Nauka (na ruskom)

Casopisi:

Hansen B.M.S and Armitage P.J. 1999. Early planet formation as a trigger for farther planet formation. Nature , 402 : 633
(broj volumena u boldu )
Rinaldi S., Feichtinger G., Wirl F. 1998. Corruption dynamics in democratic societes. Complexity , 3 (5): 53-64
(ako je paginacija po izdanju, a ne po volumenu, daje se i broj izdanja u zagradi)

Poglavlja i clanci u višeautorskim monografijama i zbornicima radova:

Berry M.V. 1987. Regular and irregular motion. In Hamiltonian Dynamical Systems , (ed. R.S. McKay and J.D. Meiss). Bristol : Adam Hilger, pp. 27-53.
Jovanovic B.D. 1996. Solar activity influenece on the Danube river flow. In Proceedings from Second Hellenic Astronomical Conference , (ed. M.F. Contadakis et al .). Thesaloniki: Hellenic Astronomical Society, pp. 132-5.
(u zagradi se navodi prvo slovo imena i prezime redaktora/urednika)

Nepublikovani clanci:

Jusuf M. 2000. The famous observations of solar eclipses in Belgrade during the Second millenium. Unpublished PhD thesis. Department of History, Faculty of Philosophy, Belgrade

Licne komunikacije ne navoditi u spisku referenci, vec se samo pominju u osnovnom tekstu (Verbic, licna komunikacija). Medutim, ljudima koji su pružili takve informacije obavezno se treba zahvaliti .

VII ŠIRI REZIME RADA NA ENGLESKOM JEZIKU

Jedna do dve stranice. Dakle, TO NIJE APSTRAKT preveden sa srpskog. Tekst treba da je tako odabran, da citaocu na engleskom pruži KOMPLETNU i jasnu informaciju o tome šta ste radili, kako ste radili i šta ste dobili. Obavezno navodite najbitnije i najinteresantnije rezultate. Izbegavajte opšte fraze, jer stvaraju utisak da ništa niste uradili. U ovom delu teksta se pozivate na (potrebne – ne nužno sve) reference i graficke ilustracije. Stoga potpise uz graficke ilustracije dajete i na srpskom i na engleskom jeziku.

VIII TehniCke napomene

Tekst

Tekst izlagati jedinstveno (ne naslovljavati zkljucni deo Zakljuckom ako u uvodnom delu nije bilo Uvoda) . Oznake za numeraciju pojedinih delova teksta, 1), 1., I, a), A i sl. (ako ih eventualno koristite) upotrebljavajte dosledno kroz ceo tekst za celine istog nivoa.

Kucati u WORD-u, BEZ FORMATIRANJA I SRE\IVANJA. Latinske nazive kucati italikom (kad su u pitanju taksonomske kategorije - italikom oznacavati samo vrste i rodove). Ostale istaknute delove pisati u boldu ; (SAMO IZUZETNO se može koristiti r a z v u c e n o, ili podvuceno ).

Znake interpunkcije (tacka, zarez, uzvicnik, upitnik, tacka-zarez, dvotacka) kucati ODMAH IZA odgovarajuce reci bez razmaka. Iza znaka interpunkcije obavezno ostaviti jedno prazno slovno mesto. Oba znaka navoda (pocetni i krajnji), kao i zagrade, idu uz tekst, bez ikakvog proreda. ENTER koristiti samo pri kraju paragrafa i to jedanput, i kada se kod nabrajanja želi preci u nov red.

U okviru jednog paragrafa se obraduje jedna misaona celina. Retko jedan paragraf cini jedna recenica, kao što se celo poglavlje ne može strpati u jedan paragraf.

Stil pisanja je stvar autora. Ipak, nekoliko korisnih saveta:

– smanjite žargon na minimum. Izbegavajte nepotrebne reci

– duge recenice su teške se citanje i, po pravilu, još teže za razumevanje

– nastojte da izbegnete mešanje prezenta i perfekta u istoj recenici ili pasusu (cest slucaj kada se opisuje eksperimentalna procedura)

– ne unakažavajte tekst pasivnim izražavanjem ako to nije potrebno.

– NE PREPISIVATI (sem u slucaju citiranja) iz literature pojedine delove rada, vec sve reci svojim recima.

Tabele idu u okviru osnovnog teksta, a ne na kraju. Izuzetak su velike tabele koje idu kao prilozi. Iznad, ili naznaciti broj (na koji se autor poziva u tekstu) i naslov, tj. sažeto izraziti sadržaj tabele.

Formule i matematicki izrazi treba da su citljivi i razumljivi. Posebnu pažnju obratiti na poziciju i velicinu eksponenata i indeksa. Detaljno izvodenje matematickih izraza, sem ako ono nije neophodno u radu, tj. ako nije bitan deo rada – ne navoditi. Dovoljno je navesti polaznu poziciju, metod koji je korišcen (eventualno neke kriticne korake) i konacan oblik. Cele izraze pisati u posebnom redu. Jednacine numerisati redno (1), (2), ..., ali ne sve, vec samo one na koje se pozivate u tekstu. Eksponencijalne izraze, posebno one složenije, sa subskriptom i superskriptom, bolje pišite u obliku exp(...); (ali, sasvim normalno, koristite jednostavan oblik e x ). Isto tako, za duge izraze pod korenom, koristite stepeni oblik zapisibanja. Ukoliko je tekst u ASCII kodu, formule veoma citljivo treba ispisati rucno na papiroj verziji rada (u tom slucaju treba priložiti dve papirne kopije).

Ilustracije koje predstavljaju delove racunarskih programa dostaviti u posebnim fajlovima, u glavnom tekstu naznaciti gde dolaze, a na kraju dati imena odg. fajlova.

Grafika

Graficki prilozi dostavljaju se U POSEBNIM fajlovima. Ovi prilozi treba da su celoviti, sa uredno oznacenim jedinicama, velicinama, koord. osama, eror-barovima, kao i potrebnom legendom. Grafikone svesti na širinu kolone (10.5 cm), a ako je potrebno, na širinu stranice (14 cm). Vece grafikone i mape, koji obiluju detaljima, svesti (po širini i/ili dužini) na dimenzije cele stranice (14x20 cm). Za sve nestandardne slucajeve konsultovati urednika Sveski. Ne koristiti linije tanje od 0.16 mm, niti linije u boji.

Tekst na grafickim prilozima treba da je ispisan neserifnim pismom, tj. pismom sa znacima konstantne debljine linije (helvetica, arial i sl.). Za navedene dimenzije optimalna velicina fonta je 9 pt. Voditi racuna o doslednoj upotrebi velikih i malih slova.

NE STAVLJATI OKVIRE oko ilustracija, ako nisu u pitanju mape i grafikoni sa osama), niti ih potpisivati iz grafickog programa. Na kraju osnovnog izveštaja OBAVEZNO priložiti spisak ovih fajlova, kao i njihov sadržaj, tj. POTPISE (na srpskom i engleskom!) koji u finalnom tekstu dolaze uz njih. U glavnom tekstu treba na odgovarajucim mestima naznaciti gde koji graficki prikaz dolazi, sa tekstom koji ide u potpisu, uz ime odgovarajuceg graf. fajla. Svu grafiku eksportovati u EPS, WMF, TIFF, ili PCX formatu, ali su sasvim prihvatljivi i originalni PSD i CDR formati. Voditi racuna o rezoluciji. Linijska grafika treba da je minimalno 300 tacaka po incu, sva druga sa 200 tacaka. Inace izbegavati grafikone sa puno nijansi sive. Nastojte da sve, ukoliko je moguce, bude izraženo linijama, pošto ce tada, s obzirom na vrstu štampe, izgledati najbolje.

Ukoliko nisu radeni na racunaru, graficki prilozi treba da budu uredno uradeni TUŠEM na posebnom papiru; na poledini navesti redni broj na koga se tamo gde je to potrebno) pozivate u osnovnom tekstu rada, potpis koji ide uz taj prilog, ime rada i autora, kao i oblast.

Mape obavezno snabdeti razmernikom, a ne ispisivati razmeru numericki.

Za Fotografije važi isto što i za grafiku uopšte. Treba da su dovoljno dobrog kvaliteta, da reprodukcije po štampanju budu jasne (inace ih nema smisla prilagati). Ako su u elektronskom obliku, rezolucija treba da je 200. tacaka po incu. Formati: TIF, PCX, PSD. Kod fotografija na papiru na poledini zalepiti etiketu sa brojem i potpisom fotografije, imenom autora i naslovom odgovarajuceg rada. Spisak fajlova i potpise (na srpskom i engleskom) koji idu uz fotografije dati u osnovnom fajlu, na kraju teksta.

Softver

Za pripremu rada koristiti softver koji je star najmanje 3 (tri) godine.